Održano šesto predavanje u okviru „Hrišćanskih razgovora“

Sa blagoslovom Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita bačkog gospodina dr Irineja održano je peto predavanje u okviru „Hrišćanskih razgovora“.  Tema je bila  „Krštenje Hristovo i kušanje u pustinji!“, a razmatrano je Jevanđelje Svetog apostola i jevanđeliste Mateja, glava 3. stih 13-17 i glava 4. 1-11 i Sveto jevanđelje iz dela Svetog Jovana Zlatoustog. Razgovor su vodili prezviter Dragoljub Majstorović, arhijerejski namesnik kulski, protonamesnik Boško R. Marinkov, paroh kulski i đakon Branislav Živković. Predavanje je održano u klubu Kulturnog centra u Kuli.

Protonamesnik Marinkov rekao je da oni koji se krste se u Hrista obukoše,  te da ta suština često pada u drugi plan zbog  velike pažnje koja se  pridaje vidljivim i materijalnim stvarima:

„Najpre se postavlja pitanje: šta je Sveto Krštenje danas za nas i šta smo mi njime dobili? Ja sam petnaest godina u svešteničkom činu i bilo je na hiljade krštenja te mogu na osnovu tog iskustva da zaključim da se velika pažnja danas pridaje onome što je vidljivo. Dakle, narodnim ili porodičnim običajima i, svakako, ispunjavanje nekih modela organizacije krštenja. Sa druge strane, svi zaboravljamo tu suštinu i čak, što je najstrašnije, mi sveštenici pokušavajući da objasnimo kumovima i roditeljima šta se u trenutku krštenja dešava, ne dopiremo toliko do njih, da li zbog svoje nesposobnosti ili nezainteresovanosti ili žurbe da se stigne u restoran u dogovoreno vreme. Mi tokom samog obreda krštenja, između ostalog, kažemo da oni koji se u Hrista krstiše, u Hrista se i obukoše. Kao što i Sveti Jovan Zlatousti piše, nebesa se otvaraju i Sveti Duh silazi na svakoga, a mi kada bi smo to mogli da vidimo verovatno bi smo svi popadali u nesvest koji prisustvujemo“.

Prezviter Majstorović istakao je da je reka uvek važila kao izvor života, a kada je Hristovo krštenje u pitanju reka Jordan je bivala osvećena Gospodovim prisustvom i ulaskom u istu:

„Sveti oci kažu da ne mora sve da se bukvalno tumači što je napisano u Svetom Pismu. Zašto baš Jordan i kakvo značenje imaju reka i vode? Zamislite život pre dve hiljade godina pa ne moramo čak ni da idemo toliko daleko. Evo, da zamislimo život sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Svakome je njegova reka koja je bila u blizini bila izvor života. Kasnije, kada je Gospod svojim prisustvom osvetio i ulaskom u Jordan, to je odgovor na prvo pitanje: zašto baš Jordan ? Vi znate da na Bogojavljenje reka Jordan menja tok i da ne teče od izvora ka ušću već se to za trenutak promeni i teče od ušća ka izvoru. Upravo je to dokaz Gospodovog boravka, jer tamo gde on boravi više ništa nije prirodno već ono njegovim delovanjem postaje natprirodno. Kada je reč o Svetom Jovanu Krstitelju, sam Isus Hristos govori za njega da je on „najveći od žene rođen“.

Đakon Branislav Živković rekao je da se u današnje vreme na krštenje dece sve češće gleda kao na čin koji može da se prolongira kada dete postane odrastao čovek. Sa druge strane, Živković napominje da je stav crkve jasan i da dete apsolutno treba da bude kršteno jer, gledajući na primeru čina pogreba, nekršteni ljudi ne mogu da budu sahranjeni po pravoslavnom običaju:

„Mi živimo u današnjem vremenu kada neko kaže „što mora dete da mi se krsti kada je malo, kada ono stekne svoju slobodu i kada bude razmišljao, neka to radi kada odraste“. Opet, sa druge strane, iz pastirskih razloga i potrebe, postoji put i potreba crkve da pomogne ljudima, a jedan prosti primer je taj da, ukoliko dete ili čovek nisu kršteni, ne mogu biti ni sahranjeni po pravoslavnim običajima“.