Отворена изложба личких сликара „Сећања бојом и кистом“

У Ликовној галерији Културног центра у Кули отворена је заједничка изложба слика „Сећања бојом и кистом“, аутора Саша Влаисављевића и Милана Глумца. Организатор изложбе је Удружење књижевних и ликовних стваралаца „Стазе“, а отварању изложбе претходио је богат литерарни програм у коме су учествовали Живојин Куљанчић, Бранислав Свркота, Гавра Веселиновић, Радмила Жарић и Зорица Радетић.

Говорећи о свом стваралаштву, Сашо Влаисављевић истакао је да се сликарством бави од основне школе, али да је срж његовог стваралаштва настала током трагичних дешавања деведесетих година које је једним делом провео као заточеник у логору Госпић:

„Почео сам да сликам у основној школи, али интензивно сам сликарством почео да се бавим 1992. године када сам пуштен из затвора у Госпићу за време ратних дешавања. Сликарство ми је лечило и данас лечи душу и срце и са тиме сам наставио када сам избегао у Србију. Ту сам се и нашао са мојим пријатељем Миланом Глумцем, где смо наставили да се бавимо сликарством, те на обострано задовољство стварамо нове радове и идемо на изложбе“.

Милан Глумац рекао је да су он и Влаисављевић пријатељи од детињства, те да њихови први кораци у сликарству датирају од ангажовања у ликовној секцији у основној школи. Много година касније, истиче Глумац, пре свега због познатих ратних недаћа и околности проистеклих из свега тога, они поново стварају и кроз чланство у Удружењу „Ликум“ одржавају своју љубав према сликарству:

„Ја и Сашо се знамо од детињства. Ишли смо заједно у основну школу и бавили смо се цртањем и сликањем у ликовној секцији. После, како то бива, свако је отишао својим послом и путевима свог живота, а поново смо се нашли на овим просторима захваљујући том несретном рату који нас је овамо и донео. Почели смо се поново бавити сликањем и, мало-помало, догурали смо до неких слика које су по мени солидне. Учланио сам се у Удружење „Ликум“ у Новом Саду и имали смо неколико заједничких изложби. Мени лично више одговара сликање портрета и икона, док Сашо ради све“.